Poznato [2004–2015]
Fotografisanje najčešće podrazumeva prepoznavanje – vidi se ono što se zna. Distribucija znanja u postindustrijskom društvu i sama je postala industrija. Ipak, znanje – u smislu informacija organizovanih u smislenu celinu – često se gubi u nizu nepovezanih podataka ili usled ograničenja koja nameću sve uže specijalizacije. Iako u kvantitativnom smislu sasvim sigurno znamo više nego ranije, sam princip saznanja je radikalno promenjen. Naizgled laka proverljivost i brz pristup informacijama najčešće ne znače veće znanje. Prevazilaženje knjige kao osnovnog izvora znanja podrazumeva da u procesu saznanja ne otkrivamo, već samo pronalazimo.
Umesto uobičajeno neprobojnog vizuelnog haosa medijskog ili urbanog prostora, ove fotografije predstavljaju objekte izolovane u uglavnom nedefinisanom neurbanom pejzažu. Iako funkcija prikazanih struktura ostaje nepoznata, ona je zasigurno postojala, ili još postoji. Cilj privatne inicijative iza ovih anonimnih skulptura u javnom prostoru za posmatrača ostaje nesaznatljiv. Banalnost činjenice da uglavnom ne možemo lako odgonetnuti smisao ovih relativno jednostavnih elemenata vizuelnog okruženja može postati nepretenciozna metafora za epistemološku promenu u kojoj živimo.
::